Први релевантан податак, на који смо наишли, је извештај о раду Дома културе за оснивачку 1968. годину. У том документу се каже да је на основу интересовања појединаца, између осталог формирано четири оркестра од 17 чланова и једна фолклорна група од 16 чланова, тј. играча, као и хор од 75 певача. Иако је број од 108 аматера, за почетак импозантан, проблем је што се све формирало на националној основи. Русини и Украјинци су формирали фолклор, Мађари хор, а Срби и Црногорци оркестар. Све је то отежавало да фолклор који треба да чува и презентира материјалну и нематеријалну културну баштину, стагнира. У почетку је фолклор вежбао у економској школи под руководством прфесора фискулруре Радомира Шоћа Рајка, уз стручну помоћ Миодрага Марисављевића Циге, иначе првог уметничког директора професионалног ансамбла “Оро,”са Цетиња. Међутим фолклор је наступио само три пута. Да би омасовили и учинили рад квалитетнијим, ангажован је професионални кореограф Маргита Братонижић, која је била кореограф Балета Српског народног позоришта из Новог Сада. Касније је ангажован Силвестер Гаћа, аматер кореограф, играч професионалног ансамбла” Коло” и полазник међународне школе фолклора, као кадар Дома културе. Ни једно од њих није успело да мотивише и омасови ову активност Дома културе у Врбасу. Кореографкиња Братонижић се ангажовала за вођење балета, а већ постојећи фолклор се ујединио са фолклором који је основала фабрика меса и месних прерађевина „Карнекс“ 1973. године, да би се следеће 1974. године, у септембру месецу, спојио са русинско украјинском секцијом и формирали Фолклорни ансамбл “ Врбас”. Поново је позван кореограф Миодраг Марисављевић Цига, уз корепетицију Ивице Чукљаша, да би после њега на место корепртитора дошао Рале Петковић, као први, стално запослени корепетитор. Фолклор полако напредује, омасовљује се и квалитативно се мења на боље. Тих десет година проналазили су се начини да се устали руководство, да се обезбеде средства и народна ношња као незаобилазни део фолклора. Још једном за тих десет година, мења се кореографско- корепетиторска постава руководства 1975 / 1976. па на место кореографа долази Миле Богдановић, а корепетитора Младенко Мартинов.

 

После десет година трагања за најбољим решењем, 1977/1978. године на чело фолклора долази члан ансамбла, Љубомир Вујичин Миле, уметнички руководилац који је пронео славу фолклора и Врбаса, широм света, човек који је постао један од најпознатијих кореографа у Земљи и иностранству. Након три године без корепетиције у Врбас долази реномирани стручњак из области корепетиције фолклора Маринко Попов. Он је био корепетитор свих семинара, који су се организовали на територији бивше Југославије. Поред тога радио је и на прикупљању нотних записа игара, пре свега са подручја Србије, који је објављен у 10 књига нотног записа, који су од непроцењивог значаја за изучавање музичке баштине Србије. Њега је наследио Предраг Алексић који до данас корепетира на пробама и наступима фолклора, који је и на војвођанском семинару, наследио свог учитеља Попова, као корепетитор. У почетку Ансамбл је посуђивао ношње са стране, да би осамдесетих година, уз помоћ индустрије меса “Карнекс,” чији радници су чинили већину чланова фолклора, сваке године набављан је један комплет ношњи из појединих делова Земље, чија је кореографија постављана. Тада се костими набављају плански, некада као оригинали а некада реплике оригинала, од којих су неке израђивали и сами аматери, уз помоћ запослених радника Дома културе. Неки делови костима оригинала су старији више од сто година. Прикупљањем великог броја ношњи, појавила се потреба за професионалним гардеробером. На том месту кратко је била Марија Варга, да би након ње, на место гардеробера-костимографа дошао један од најбољих познавалаца ношње са ових подручја, Родољуб Самарџић Роћко.

 

Након пар година, Ансамбл Дома културе, постаје један од водећих у Војводини. Уз напредовање уметночког руководиоца Вујчина и фолклор је постиже успех. Похађајући семинаре, стручно се консултујући са предавачима, креће у самостално истраживање терена, где прикупља грађу која је објављена у шест књига, у издању Музичке академије, одсек Етномузикологија из Београда.

Наш ансамбл је обишао цео свет, сваки континентм сем Аустралије и Јужне Америке, оставио дивне утиске и поновне позиве на гостовања, такмичења, фестивале.

 

Кроз Фолклорни ансамбл Културног центра Врбаса прошло је преко 7000 хиљада аматера, од којих су бирани најуспешнији, запошљавани у Дом културе као уметнички руководиоци, и на друга радна места. Тако је примљена и Гирдана Шимун (Радошевић), која је успешно водила дечји фолклорни ансамбл, све до одласка из Установе. Драгица Радовић је водила фолклор у Дому културе у Савном Селу, касније је наслеђује, такође, играч ансамбла Јасмина Бабић. У Равном Селу за вођење секције фолклора била је задужена Вера Лубурић, у Бачком Добром Пољу Жарко Пејовић. Важно је истаћи, да су сви уметнички руководиоци фолклора своје знање употпуњавали и унапређивали, осим у Врбасу као играчи и на великом броју семинара који су организовани током године. На њима су предавачи били професори универзитета и познати кореографи, међу којима и Љубомир Вујчин, који је био предавач и на многим семинарима у иностранству.
 

Током дугогодишег успешног рада и постизања високог нивоа играчког умећа, Ансамбл велику пажњу поклања певачком извођењу кореографија, што подразумева формирање мушке и женске певачке групе, као и издвајање вокалних солиста. Кроз ансамбл су прошли : Славица Момаковић, Јован Килибарда, Снежана Тодоровић, Драган Вуковић, Љиљана Јовић, Жужана Варга, Гордана Видовић, Стеван Козина, Драгица Радовић, Јела Павић (Додеровић), Јована Вујчин Мажић, Естер Вујчин. Велики допринос певачком квалитету и раду са певачким групама, допринела је Естер Вујчин, професор музичког васпитања. Захваљујући њој формиране су певачке групе, које су допринеле подизању нивоу извођења кореографија. На фестивалу у Руми, Ансамбл је често добијао награде за певачко извођење.
 
На сцену је постављено на десетине кореографија:

• Мађарске игре “Чардаш,”
• Украјинска игра “ Хопак,”
• Игре из Црне Горе,” Коло коло вито коло,”
• Игре из Сарајевског поља,
• Игре из Баната “Ђурђевска кишица,”
• “Међимурска писана недеља,”
• Игре из Лесковца “ Врбо врбичице,”
• Игре из Западне Херцеговине,
• Ибарски Колашин “ За ледене стене,”
• Бачка свадба “ Кад се крену момку по девојку,”
• “Петровске лиле” игре са Голије,
• Буњевачке игре” Дивојачки вашар”,
• Шокачке игре “Краљице,”-Бачки Моноштор,
• “Рече чича да ме жени”, Ниш,
• “Лазарице,”игре из Пчиње,
• “ Дели Агуш,”игре из Гњилана,
• “ Шта се оно тамо бели,” Владичин Хан,
• “Гугутка гука,”игре из Босилеграда,
• Брусник, “Од како сам ја девојче”,
• Димитровград, “Пошла тројанка на воду”,
• Ире из београдске посавине,
• Српске игре из околине Куманова,
• Горењски плесови,
• Мозаик са Косова,
• “ Врсута” игра из Спича,
• “Ал су лепе те сомборске секе,” игре из Сомбора
 
Ове кореографије имали су прилике да виде:

• Немачка: Западни Берлин, Билефелд, Паденборн, Ален, Штутгард, Хелброн, Ројтлинген.
• Швајцарска: Ст. Гален, Госау, Лугано, Сион, Вевеј, Ивердон, Фрибур.
• Италија: Римини, Каљари, Нуоро.
• Пољска: Радом.
• Мађарска: Сегедин, Српски Ковин, Ловра, Помаз, Атањ, Баја,Печуј, Херцег Сантово.
• Холандија: Хеино, Шаген.
• Русија: Сочи.
• Румунија: Тулча.
• Бугарска: Китен,
• Турска: Измир, Дидим.
• Египат: Исмаилија, Каиро.
• Канада: Корновол, Дромонвил, Онтарио.
• Југославија: Сарајево, Подгорица, Будва, Цетиње, Котор, Бијело Поље, Рожаје, Гусиње, Приштина, Титов Велес, Нова Градишка, Бања Лука, Тузла, Славонски Брод, Београд, Нови Сад, Суботица, Б. Палканка, Сомбор, Б. Топола, Сечањ, Рума, Краљево, Пожаревац, Александровац, Костолац…
 
Захваљујући великим успесима, како на домаћој, тако и на међународној сцени, фолклор Врбаса у стручним круговима постаје центар фолклорног стваралаштва. Захваљујући томе 2007. године, постаје домаћин Европске смотре српског фолклора. Као добар домаћин и изузетан организатор себе кандидује за домаћина, нјпрестижнијег фолклорног фестивала у покрајини “Фестивал фолклорних традиција народа и народности Војводине – Велики Панонски вашар,” у чијем оквиру се одржава и сајам старих заната и етно кухиње. Близу две хиљаде учесника из свих крајева Војводине, са етно програмима народа који живе на овом тлу, представе своја умећа у три фестивалска дана. Уз госте и пратећи програм, са посебном темом за сваку годину, пледира да у будућности буде и туристички потенцијал Врбаса. У оквиру тринаестогодишњег трајања у Врбасу, савке године фестивал има домаћина, неког од народа с подручја Војводине. који се представља својим обичајима, игром и песмом. До сада су домаћини били Мађари, Украјинци, Црногорци, Роми, Срби из Босанске крајине…Суорганизатори су Савез за уметничко стваралаштво аматера Војводине, Центар за физичку културу “ Драго Јововић,” и Општина Врбас.
 
Последње четири године, Савез за уметничко стваралаштво аматера Војводине, Скупштина општине Врбас, Културни центар и хотел “ Бачка,” су организатори семинара за чување нематеријалне културне баштине са подручја Србије.
Врбаска публика имала је прилику да угости многе фолклорне ансамбле из света, са којима је сарађивао Ансамбл Врбаса. Код нас су гостовали Пољаци, Грци, Шпанци, Португалци, Французи, Мађари, Словаци, Италијани, Руси, чувари нашег фолклора у дијаспори из Немачке, Швајцарске, Америке, Аустрије и бивших република Југославије.

У оквиру фолклорно музичке редакције, са мањим и већим осцилацијама одвијале су се активности балета и хора. На жалост ове две врсте уметности кроз развој културе, имале су проблем стручног кадра или недостатка простора за вежбање, некада неразумевање а често незаинтересованост грађана.
 

Када је балет у питању, већ смо навели кореографкињу балета СНП Маргиту Братоножић, која је успела да окупи заинтересоване и да један краћи период одржава пробе и припрема балетске представе. мПочела је са 38 полазника у три групе. I група 5 и 6 година, II група 7 и 8 година и III група 9,10 и 11 година. Деци је било омогућено да на крају године полажу први разред, у Балетској школи у Новом Саду. Седамдесете године су полако губиле почетни ентузијазам и тихо гасиле балетску уметност.

 

Осамдесетих година Дом у стални радни однос прима балетског педагога Катицу Вујановић, која на самом почетку прво омасовљује, а затим врши озбиљне припреме комада и редовне пробе балета. Убрзо на сцени се ређају премијере балетских представа:
 
• Штрумпфови,
• Снежана и седам патуљака,
• Пепељуга,
• Ноћ и дан,
• Девојчица са шибицама,
• Мала сирена,
• Руска игра,
• Циганска игра,
• Шта се коме свиђа, балет, на музику Чајковског и Листа (Сања Тодорић кореограф)
• Балетски перформанси:
• “ Канал,”
• “Египат,”
• “ Грчка,”
• “Балетски час”
 
За многе од ових представа добијене су највеће награде: “Снежана и седам патуљака” је добила на “Мајским играма” у Бечеју награде за костим, кореографију, сценографију и оригиналну музику, а у Кључу на Савезној смотри прву место. “Пепељуга” такође у Бечеју прво место и пласман на Републичку смотру у Жабарима, где наступа ван конкуренције. Ову представу као и “ Девојчицу са шибицама” снима ТВ Нови Сад и приказује у својим програмима. “Девојчица са шибицама”, као и “ Мала Сирена” стижу на “Мајским играма” до првог места за костим, музику, сцену. Успех балета забележен је у емисији Трећег програма РТВ Београда.Често су наступали без конкуренције на више фестивала, а међу награђеним појединцима су се нашле: Драгана Рудовић, Ивана Цили, Адријана Вуканић, Мира Радованов, Славица Мусић, Славица Војводић, Гордана Јокић, Хајналка Башић, Ана Стокућа, ДијанаРогановић, Тамара Ускоковић, Тијана Деспот.²  На жалост, одласком педагога Катице Вујановић, уз неколико покушаја хонорарних сарадника балет се угасио.

Годинама је Дом културе, касније Културни центар покушавао да учврсти хор као део својих активности, да га утемиљи и професионализује. Та тежња се мењала кроз деценије постојања, некада успешно, некада је долазило до потпуног распада. Иако су основи на којима су се заснивале те идеје били објективни, пре свега у чињеници да је Основна музичка школа, која је радила у оквиру Радничког универзитета, по оснивању Дома кулктуре, пренела свој рад на ову институцију. Оделења школе „ Стеван Мокрањац“ су прешла у Дом са 58 ученика. До тада је и традиција хора била изузетно јака у граду, захваљујући, пре свега, занатлијским удружењима који су имали надеалеко познате и масовне хорове. Међутим у каснијем периоду, у Дому културе, се све сводило на оснивање и распуштање хорова. Први хор је основан на иницијативу Иштвана Гере, као мађарски хор, који је окупио 48 чланова, али који није успео да се одржи. Педесетих година Милорад Миња Вучетић, познато музичко име, човек који је основао музичку школу, формирао хорове, оркестре, квартете, водио музички живот Врбаса веома успешно, из егзистенцијалних разлога напушта наш град. Крајем шездесетих се вратио и поново покушао да уздигне овај сегмент културе. Први корак је био организација хора, мањих хорских група, а посебно се посветио раду са женским нонетом, међутим, због болести одлази у пензију. И почиње се све из почетка. Покушај за покушајем и крах. Изгледа да жеља директора који су се смењивали није била довољан услов за рад хорова и оркестара. После тридесет година трагања и покушаја, ангажована је Верица Зубовић као диригента хора. Већ у првој години постојања Женски хор 2006. године осваја злато на међународном такмичењу у Бијељини „ Мајске музичке свечаности,“са оценом 97,80. Ако знамо да је преко 30 хорова учествовало на такмичењу, са 1500 учесника, лако је извући закључак о квалитету. Мешовити хор је освојио претходне године сребро, на истом фетивалу. На жалост и овај ангажман се завршио на штету Културног центра, који није имао снаге да реши неке врло решиве проблеме, а на корист Установе, јер је перспектива овога хора била сјајна под руководством Верице Зубовић. 
 

После неколико година неуспешних оснивања, 13. фебруара 2014. године оснива се хор „Бачки певачи“, под диригентском палицом Јелене Алексић. На самом почетку рада, женски хор „ Бачки певачи“ на наступу у Бијељини осваја сребрну медаљу. Убрзо се укључују у активности свих редакција Културног центра и са сјајним рецитаторима и фолклором освајају срца посетилаца својим наступима. Оснива се хор „Мали бачки певачи“ који броји 40 малишана из свих забавишта Општине Врбас ³. 

 

Године 2015. Мешовити хор у Бијељини на „Мајским музичким свечаностима,“ осваја бронзану медаљу. Активности постају све креативније и многобројније, што успева да заинтересује младе, како појединце, тако и групе, те настаје сарадња у оквиру новонастале групу „ Бачке шницле.“ Дечја група изводи џез мјузикл „ Џез бубе,“ који учествује на „Змајевим дечјим играма“ у Новом Саду, а хор учествује на затварању јесењег заседања Народне скупштине Републике Србије. Сребрна медаља на , сада већ чувеном, фестивалу у Бијељини2017. године, резервисана је за наш мешовити хор. Најплодније 2018. године освајају злато на „ Мајским музичким свечаностима,“ а сребро на фестивалу у Охриду, где тенор Томислав Вучетић добија и награду за соло деоницу. „Мали бачки певачи“ учествују ну Београду на прослави „Словенске писмености,“ у оквиру здружених хорова,у пратњи оркестра РТС и под диригентском палицом Бојана Суђића.
 

Организују годишње концерте, концерте са оркестрима и групама, хуманитарне концерте, наступају разним поводима у Врбасу (обележавање Дана града, културне манифестације, изложбе, програми удружења грађана, програми КУД-ова, прославе школа итд.), у Сивцу, Синагоги у Новом Саду, Београду, сарађивали са познатим глумцима и певачима, употпуњавали и оплемењивали многе програме и трају. Трају.